Прва економска школа

Београд

Трговачко-жељезничка школа

(1881-1883)

Вишекова трговачка школа

(1883-1892)

Државна трговачка школа

(1892-1900)

Српска краљевска државна трговачка академија

(1901-1914)

Српска виша трговачка школа у Ексу у Прованси

(1916-1919)

Општинска трговачка академија у Београду

(1918)

Државна трговачка академија

(1919-1939)

Прва државна трговачка академија

(1939-1946)

Први економски техникум

(1946-1949)

Прва економска средња школа

(1949-1959)

Прва економска школа „Владимир Перић Валтер“

(1959-1992)

Прва економска школа

(1992. и данас)      

Године 1881. Чех Фрањо Вишек, по одобрењу министра финансија, отвара Трговачко-железничку школу. У школи раде 32 наставника, од којих су тројица доктори наука. Поред општеобразовних предмета, изучавају се: банкарска и трговачка рачуница, књиговодство, познавање робе и стенографија.

Током осамдесетих година XIX века, када српска привреда доживљава снажан развој, расте потреба за стручним кадровима: благајницима, рачуновођама, порезницима, цариницима. Због тога се Вишекова трговачка школа 1892. претвара у Државну трговачку школу. Директор школе остаје Радован (Фрањо) Вишек.

На крају школовања ученици су полагали испит спремности из 12 предмета. Школовање је трајало три године. Предавања су обухватала 21 предмет. Поред осталих и политичку рачуницу, науку о трговини, кореспонденцију, трговачко и менично право финансије, цариништво. 

Године 1900. Државна трговацка школа постаје Српска краљевска државна трговачка академија. Циљ и задатак Школе остају углавном исти. Ипак, уводи се једна новина - по први пут у Академију нису примани само ученици, већ и ученице. 

У току балканских ратова, 1912, 1913. Школа ради нередовно. У војску су позвани неки професори и известан број ученика. Боре се храбро, добијају највиша одликовања, многи су тешко рањени, а знатан број гине. 

Када је почео Први светски рат, Државна трговачка академија је престала са радом. Многи њени наставници и ученици поново одлазе у рат и јуначки се боре за слободу своје земље. Ипак, године 1916. француске власти одобравају и помажу оснивање Српске више трговачке школе у Ексу у Прованси за ученике и ученице који су прешли Албанију и које су бродови западних савезника пребацили у Француску. 

Школу смештају у некадашњи стари запуштени манастир на крају града. Похађа је око 150 укупно. Настава у Школи тече редовно. 

Наставни план обухвата: српски језик, француски језик, трговачку кореспонденцију, француску кореспонденцију, књиговодство, контоарске радове, трговачку и политичку рачуницу, трговачко и стечајно право, менично право, науку о трговини, политичку економију, познавање робе, цариништво, стенографију и краснопис. 

Године 1918. по одобрењу окупационих власти, у Београду се оснива Општинска трговачка академија која почиње са радом 1. марта, а завршава се 15. августа исте године.

Српска виша трговачка школа напушта Екс 1919. године и враћа се у Београд. Уџбеника нема. Ученици праве белешке на часу, а наставници значајне делове својих излагања диктирају. 

И поред отежаних услова, Школа жели да обезбеди квалитет рада, па примењује и дисциплинске мере. Секретар Школе правда изостанке ученика. Закашњења се не правдају. Предметни наставници не смеју да пуштају ученике са часова. Уколико ученик има више од 20 неоправданих изостанака искључује се на годину дана.

Године 1927. почиње да се примењује Правилник о раду, реду и настави у државним трговачким академијама којим се све трговачке академије претварају у четворогодишње школе. Такође, овим Правилником ученицима је забрањено: посећивање јавних локала, пушење у Школи и на јавним местима, чланство у било којој политичкој партији. 

У току школске 1929/1930. Државна трговачка академија се уселила у своју нову зграду на углу улица Цетињске и Булевара деспота Стефана, коју је за њу подигла Управа задужбине Васе и Николе Радојковића.

Браћа Васа и Никола Радојковић били су чувени београдски трговци, који су се доселили у Београд из Шапца у првој половини XIX века. Вредни, штедљиви и сналажљиви врло брзо су напредовали. Пошто нису имали деце, они су своју имовину оставили ,,на корист српске трговине”. Својим тестаментом Никола је одредио да се може подићи савремена зграда за Српску академију трговине. У току 1928. године подигнута је данашња зграда Прве економске школе. Она је свечано отворена на дан 22. септембра 1929. године и предата је ,,српском народу и држави на бесплатно уживање и слободно располагање за потребе Државне трговачке академије у Београду”. 

 Београдска државна трговачка академија ће се 1939. године поделити на Прву и Другу. Повећаће се број ученика што ће неповољно утицати на дисциплину у Школи. Први пут после Првог светског рата чуће се жалбе професора на: нехат, неуредност, нерад, неваспитање појединих ученика који сваком приликом ометају ред и рад у Школи. 

После бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године, Трговачка академија постаће Државни економски техникум у коме се стиче и средње-економско образовање. Даље промене у образовном систему претвориће, 1949. године, нашу Школу у Економску средњу школу.

И тако је време пролазило. Мењали су се планови и програми, ученици, професори, директори, правилници, дисциплинске мере… Ипак, удео наше Школе у унапређивању наставе у стручним школама ове врсте остао је непроцењив од њеног постанка до данас. У изради свих планова и програма за ову врсту школа од 1881. до данас учествовали су професори ове школе. Они су утврђивали профил кадра који Школа даје и осавремењивали наставу. Такође, Школа са поносом може да се похвали да је у њој радило и ради 120 писаца и много рецензената уџбеника за економску школу.

Међутим, ваљаном раду професора и ученика у многоме доприносе и радници који раде на техничком одржавању Школе и у администрацији. 

Директор, професори и остали радници Школе поносни су на своје ученике, који показују веома добре резултате у савлађивању градива и успешно представљају Школу освајајући прва места и награде на многобројним такмичењима чиме се наставља, на најбољи начин, традиција ове Школе.