При изради матурског рада уценици наилазе на бројне потешкоце и проблеме. Прикупљање матреријала (података, цињеница) је прва фаза рада. Када је града прикупљена, одабрана и средена долази на ред обрада материјала и писање рада. Овај посао се не сме радити без јасне концепције и плана. Ова фаза писања рада је најтежа и најкреативнија: како из више процитаних извора одабрати оно што је најбитније, како граду систематизовати и како цитав посао тематски усмерити.
Матурски рад мора да има:
- наслов
- садржај
- увод
- разраду
- закљуцак
- библиографију
- додатак (прилоге)
НАСЛОВ ознацава, одредује, прецизира тему. Наслов треба да буде што информативнији и краци. За наслов се не препоруцују скраценице или неке друге ознаке.
САДРЖАЈ се обицно ставља на поцетак рада, мада може да буде и на крају. Битно је да садржај што боље изложи структуру. Садржај, пре свега, цине наслови и поднаслови рада, називи поглавља и сл, па нам то служи и као могуцност провере логицности излагања. Уколико рад садржи више табела, графицких приказа или другог илустративног материјала, треба такоде њихов попис унети у садржај.
УВОД је први контакт цитаоца са текстом. Тај део рада треба да нас уводи, упуцује у проблем који се у раду разматра. За писање увода важно је прецизирати предмет рада, тј. оно о цему це се у раду писати. Аутор треба да да сажет историјски преглед појаве коју истражује и проуцава, да дефинише појмове садржане у наслову, да наведе обим и границе обраде теме, објасни да ли се ограницава на посматрање неке појаве у одреденом простору или времену или су његова запажања општије природе. Затим треба да назнаци циљ (сврху), што знаци, да објасни шта жели да постигне радом. Потребно је да се назнаци организација и план у изради рада, а то знаци - од колико делова се рад састоји, које све информације даје (текстуалне, графицке, статистицке, оригиналне, преузете из других извора и сл.) и како су те информације изложене (на који нацин). Могуце је и да аутор искаже свој став према теми, да укаже на тешкоце у обради теме и искаже разлоге избора одредене теме.
РАЗРАДА је главни део рада. У том делу се темељито и документовано развија тема. Битне идеје су наглашене, а споредни делови су им подредени. У избору граде предност има све што текст цини јаснијим и боље одсликава тему.
Сваки рад има више поглавља цији су саставни делови одељци, па затим следе пододељци итд. Колико це рад имати делова или поглавља разраде зависи од врсте рада и области из које је рад. У рад се, према потреби, укљуцују таблице, графицки прикази, дијаграми, цртежи, фотографије. То, медутим, не сме да оптерети текст, мора да буде јасно и економицно приказано, да систематизује податке који су коришцени у тексту. Свака таблица треба да има свој број, назив или наслов, опис и легенду, када је то потребно. Наслов се ставља изнад, а легенда и извор обицно испод слике.
ЗАКЉУЦАК је завршни део рада. У закљуцак се не уноси нов материјал. Закљуцак подразумева да се, из низа изнетих детаља, издвоје кљуцни елементи које треба памтити. Закљуцак може да садржи:
- синтезу основних цињеница, поставки и резултата (тзв. закљуцак, резиме)
- препоруке које логицки произилазе из рада и података које смо имали на располагању у току рада, поготову када се добијени разултати у раду могу применити у пракси
- питања која се «отварају», односно могу се разрешити у неком другом раду (тзв. закљуцак перспектива)
БИБЛИОГРАФИЈА је назив за попис свих коришцених документационих извора (називи књига, цланака, елабората, као и других материјала) који се наводе азбуцним редоследом по презимену аутора.
ВАЖНИ ПРАКТИЦНИ САВЕТИ
Списак коришцене литературе
Када се узимају подаци из књиге треба забележити презиме и име писца, наслов књиге, место, издаваца и годину издања.Пример:
Јововиц Дејан: Медународни монетарни фонд, Београд, Институт економских наука, 1992.
Ако има два аутора:
Корац Миладин и Павловиц Милован: Стицање и расподела дохотка и добити у Југославији у периоду 1980-1990, Београд, Економски факултет, 1992.
Ако има три аутора:
Радуковиц Драгутин - Ловрета Стипе - Калиниц Владета: Економика и организација предузеца, Београд, «Савремена администрација», 1990.
Ако је дело рад групе аутора, наводе се само подаци за првог и додаје сеиме другог аутора:
Колариц Војислав/Костиц Живко: Основи организације, Београд, Науцна књига, 1996.
Ако аутор није наведен, књига се наводи према поцетном слову наслова:
Стратегија развоја и организациона структура југословенског предузеца, Београд, Економски факултет, 1990.
Дела која имају карактер колективног рада више аутора:
Мала енциклопедија Просвете, Београд, Просвета, 1963.
Ако је рец о неком цланку објављеном у цасопису, онда се уз име писца и наслов цланка наводе: назив цасописа, број годишта или свезак, број цасописа и странице на којима се налази цланак:
Ковацевиц Младен: Измеду илузија и могуцег, «Економски сигнали», Година ИИИ, бр. 32 - јануар,1997, стр. 3 - 6
Закон о средњој школи, «Службени гласник РС», бр. 50/92